190523_0246.mp3
Imamo priliku sledeća tri dana da budemo sa našim gostom i prijateljem koji je živi u Nepalu Sarkar Dođem. Ako ste pročitali njegovu kratku biografiju u programu videli ste da je njegovo obrazovanje bilo od najranijih dana u budizmu i da je sada angažovan u Šar Minubu, u manastiru koji je osnovao Šamar Rinpoče. Ovaj manastir je specifičan po tome što tamo praktikuju jedini monasi u našoj kadju liniji koji još uvek držiesvih onih 260 i nešto zaveta, kako je to bilo u Budino vreme, što je danas jako teško sprovesti s obzirom na drugi način života, ali eto ova sedmorica još uvek po želji Šamar Rinpočea to uspevaju da održe.
Ovaj kurs je početak kontinuiranog programa u skladu sa kurikulumom koji je Šamar Rinpočea napravio za Bodhi path centre koje je on osnovao.
Znači počinjemo sa pet skandi, a od septembra odnosno oktobra ćemo nastaviti sa programom koji će krenuti po takozvanom lam rim metodu, postepenom prikazivanju budističkog puta od samog početka, stepen po stepen šta znači budistički put i osnov za to biće knjiga Draguljski ukras oslobođenja, čiji autor je Gampopa, dok je osnov za ovaj kurs knjiga Mipam Rimpočea Kapija ka mudrosti. Ako je neko zainteresovan možemo i posle proslediti imamo je u PDF formatu ako neko bude želeo. Ona je dosta tehnički napisana i bez nekog daljnjeg objašnjenja nije je jednostavno čitati. Mislim nema se baš mnogo koristi, ona je više kao priručnik za neko dalje studiranje. Ništa ja dalje neću da pričam i sad bih zamolila Sarkat Dorđea da počne sa svojim predavanjem tačka
Sarkar Hteo bih prvo da se zahvalim što ste me pozvali. Predavanje o pet skandi je jedna jako široka i velika tema i nije jednostavno objasniti ali ja ću učiniti najbolje što mogu da podelim sa vama ono kako ja to razumem .
Danas bih podelio jedno generalno znanje o o budizmu takođe o budističkom utočištu i o tome koliko je naš život važan i bitan.
Običaj je kada dajemo budistička učenja da prvo izgovorimo jednu molitvu i takođe generišemo um koji usmeren ka dobrobiti svih bića.
Mila Sada će on prvo da izgovori molitvu.
I sada ćemo mi na neki način usmeriti naš um ka dobrobit svih bića.
Dakle mi danas govorimo o budizmu. U budizmu aspiracija je nešto što je jako važno.
I pre nego što počnemo sa ovim glavnim učenjem treba da ovo vežbamo. U stvari mi treba da generiše um koji je otvoren i koji želi dobrobit svi bićima.
Dakle mi sada kad izgovaramo tu aspiraciju, mi u ustvari mislimo na to da želimo dobrobit svim bićima, želimo da možemo da im pomognemo da se oni probude iz patnje i da sve ono što imamo, svu dobrobiti koju imamo, odustanemo od nje radi koristi za druge, znači da drugima na neki način damo svu svoju dobrobit.
I sada treba da posvetimo sledećih minut vremena pokušavajući da svoj um usmerimo to. Znači na to da želimo dobrobit svima bićima da želimo da im pomognemo da ne pate.
Kontemplacija
Prvo bih želeo da podelim sa vama nešto o autoru ove knjige. Možemo da kažemo da je pisac ove knjige bodisatva . zašto što u budizmu mi kažemo da je najteža prakse od svih praksi strpljenje.
A zašto sam rekao da je on bodisatva? Zbog toga što mnogi ljudi smatraju da je on bio vrhunski praktičar strpljenja. Kada se desila okupacija Tibeta 1958. godine kineska vlast ga je zatvorila i proveo je skoro 20 godina u zatvoru. Kada je izašao iz zatvora i došao u Indiju i Dalaj Lama je hteo da se sretne s njim pošto je bio izvrstan praktičar, i kada ga je Dalaj Lama pitao šta je za njega bilo najteže dok je bio u zatvoru, on je odgovorio da je bio jako uplašen u zatvoru, a Dalaj Lama je mislio da je on bio uplašen zbog toga što su ga oni mučili i tukli. Međutim on je onda rekao da je bio jako uplašen da će izgubiti svoj strpljenje.
U tim momentima za vreme dok ga je policija tukla, dok su ga mučili, on je o tome mislio na način da je u prethodnom životu verovatno on njih tukao i mučio i da se to sada zato dešava.
Ovaj učitelji nije pripadao samo jednoj “sekti” odnosno tradiciji tibetanskog budizma, kadju, njigma, sakja, gelugpa. On je praktikovao sve tradicije nije pripadao samo jednoj nego je primao učenje od svih tih tradicija i takođe davao je inicijacije i učenja svim najvišim lamama u svim tradicijama tibetanskog budizma.
Kada je imao 62 godine pobegao je sa Tibeta u Indiju, i u Indiji je osnovao takozvani ne-sektarijanski univerzitet. Znači bez obzira kojoj tradiciji budističkoj pripadate mogli ste tu da budete da učite. I sa tog univerziteta izašlo je oko stotinu kempoa, kempo je titula kao doktor budistički nauka, najviše zvanje koje može da se stekne u budistički studijama. Oko stotinu kempoa je izašlo sa tog univerziteta i oni danas drže predavanja po celom svetu i takođe na Tibetu i u Indiji.
Danas taj univerzitet, koji je manastir ,vodi oko 20 kenpoa i tu je negde oko 400 monaha.
Nažalost on je preminuo 2008 godine, ali veoma dobra stvar je da je danas desetogodišnjica njegove smrti. U budizmu su ti neki momenti jako važni za praksu. Kaže se da treba naročito praktikovati u tim nekim momentima kao što su Budino prosvetljenje Budina smrt ili na dan kada je postao monah. I ovo su ti neki specijalni dani kada treba posebno praktikovati jer tada se, kako se to kaže u budizmu, dobija više zasluga nego inače Zasluga je neka vrsta posebno dobre energije ili dobre karme, hajde da tako kažemo, koja se na taj način stiče.
Dakle naša tema jeste pet skandi i mi ćemo o tome govoriti, ali hteo bih u ovom momentu sa vama da podelim deo. učenja ovog učitelja, s obzirom na momenat u kome se nalazimo i nadam se da će nam ta aktivnost doneti više zasluga koje će nam pomoći da se što pre i uspešnije probudimo iz iluzije.
Ova knjiga govori o opštem uvežbavaju uma, to je posebna praksa koja se zove uvežbavanje uma. Postoje dve vrste te prakse uvežbavanja uma. Postoji ta neka zajednička koja je i za teravada i mahajana praktičare i ona koja nije zajednička i koja se odnosi samo na mahajana praktičare.
Kada govorimo o ovoj zajedničkoj praksi onda tu postoje četiri tačke o kojima treba da mislimo.
Prvo treba da mislimo na to da je veoma teško roditi se, da je veoma teško zadobiti život, zatim druga tačka je misliti o prolaznosti, treće razmišljati o uzroku i posledici odnosno o karmi, i četvrto o lošim stranama ,odnosno o manama samsare.
U jednom od najpoznatijih budističkih dela Put bodisatve čiji je autor Šantideva, kaže se da je život jako teško steći i ako se taj život ne koristi na ispravan način veoma, veoma ga je teško ponovo steći znači veoma je teško ponovo se roditi kao čovek Mislim naravno na ljudski život.
Kada govorimo o ovoj tački da je teško dobiti ljudski život tu imamo još četiri elementa na koje treba da mislimo.
Dakle jedan od razloga zbog čega je teško ponovo se roditi kao čovek je to što postoji jako puno prepreka da se to desi. Na primer, postoji osam takozvanih područja koja nisu slobodna gde možemo da se rodimo.
Dakle postoje te neke prepreke, na primer neko može da se rodi u području koje se zove pakao zatim područje gladnih duhova, źivotinja, zatim područje polu bogova ili bogova, zatim područja u kojima preovlađuju pogrešna gledišta, zatim to su područja na primer gde uopšte nema Bude, ili ako imamo psihičke ili fizičke nedostatke, područja gde žive takođe varvari. Dakle to je sad neka, kako bih rekla, budistička terminologija koja može da zahteva još malo nekih objašnjenja, ali u svakom slučaju to su dakle neki oblici neka mesta gde je moguće zadobiti rođenje koje nam ne daje šansu da uopšte dođemo u dodir sa Darmom i na taj način ne možemo da iskoristimo život na ispravan način.
Ako se recimo rodimo u paklu mi se ne možemo baviti darmom jer stalno patimo usled vreline i hladnoće tako da nemamo jedan slobodan momenat da mislimo o budizmu. (Dodatak prevodioca: možemo da tako nešto uporedimo i sa našim okruženjem recimo stanja psihoze ili neka mentalna stanja paranoje bi bila na primer stanja takva kao kad bi bili rođeni u paklu i kada ste u takvim stanjima vi nemate mogućnosti prostor u svom životu da razmišljate o budi ili o darmi. Znači nemate jednostavno ni energije, ni prostora, niti bilo kakve motivacije da razmišljate o praksi, o darmi i o budizmu.)
Zatim recimo to područje koje se zove područje gladnih duhova To je područje u kojima žive bića koja nikada ne mogu da se zasite, koje su stalno gladna ili žedna i šta god da pokušaju da konzumiraju pretvara se unešto što ne mogu da konzumiraju. Na primer neko ko je u takvom stanju stalne potrebe za time da pronalazi nešto za sebe, neku hranu, ne može isto tako da razmišljam ni o darmi, ni o praksi ni o duhovnom životu, ni o budi, niti o bilo kakvom obliku duhovne aktivnosti, ali recimo to bi mogli danas da nađemo u nekom delovima naših života neki ljudi koji su jako pohlepni i koji samo razmišlja o tome da stiču, stiču i da stiču.
Ili recimo bića koja su rođena kao životinje oni prvo imaju ograničene mentalne sposobnosti, u stvari glupe su ili u odnosu na ljudsku inteligfenciju, i nemaju slobodu da žive svoj život onako kako hoće, jer ih uvek neko koristi ili su u nekom stanju da ih neko napada.
Takođe u oblasti koja se naziva oblast varvara gde žive varvari tu postoji veliko neznanje zbog toga su oni stalno jako ljuti.