Četiri mudrosti

Deo predavanja o Povi koje je dao Šamar Rinpoče u Bodhi Path centru u Virdžiniji 20 juna 2004.


UVOD

Želeo bih da podelim sa vama tradicionalno učenje o tome kako se kultiviše dobro prosuđivanje. Ovo je učenje koje nam pomaže da verujemo svom zdravom razumu i da ne budemo obmanuti. Ova četiri podsetnika primenjuju se kako na Darmu tako i na sve aspekte svakodnevnog života. Verujem da bi se mnogi problemi u modernom društvu mogli rešiti kad bi ljudi sledili ove jednostavne savete.

Ovo učenje zovem „Četiri mudrosti“. Mudri ljudi znaju na koga i na šta mogu da se oslone. Na taj način oni izbegavaju mnoge klopke nespretnog razmišljanja.

Učenje se sastoji od četiri jednostavne maksime:

  • Osloni se na učenje, a ne na učitelja.
  • Osloni se na značenje, a ne na reči.
  • Osloni se na dubinu, a ne na površinu.
  • Osloni se na mudrost, a ne na koncepte.

Osloni se na učenja, a ne na učitelja

Često smo impresionirani govornicima koji nas zaslepe svojom harizmom. Snažne ličnosti mogu da izazovu jake emocije u svojoj publici. Govornici ili učitelji koji su zabavni, provokativni ili angažovani mogu da nas motivišu da delamo. Čini se da danas učitelj mora da postane „motivacioni govornik“ da bi uopšte imao učenike.

Ovo može izazvati probleme. Da li je neophodno da imenujemo harizmatične vođe iz prošlosti koje su povele ljude u veliku patnju? Izgled može da prevari. Harizma nam ne govori da li je nečije znanje tačno ili ne.

Birajte duhovnog učitelja tako pažljivo kao što bi ste birali hirurga. Vaš život zavisi od veštine hirurga. A nešto beskrajno važnije zavisi od veštine duhovnog vodiča.

Naravno, mnogi ljudi koji su zainteresovani za budizam još uvek ne osećaju da su spremni da imaju lični odnos sa učiteljom. Za njih je možda dovoljno da čitaju darmičke knjige različitih učitelja. Na početku je korisno istraživati. Ali ako hoćemo da naša praksa ne bude površna, ako hoćemo da napredujemo, onda u nekom momentu treba da pronađemo učitelja.

Predlažem da sa istom pažnjom izaberete učitelja darme kao što biste birali hirurga koji operiše rak. Pre nego što se obavežete jednom učitelju treba da istražite. Prvo proverite više učitelja. Onda odaberite jednog za sebe, na osnovu najvažnijih kriterijuma: veštine u podučavanju, meditativne svesnosti i znanju darme.

Tradicionalno učitelji budističke filozofije nisu istovremeno i učitelji meditacije. Naravno ni u jednoj od ovih oblasti nije
lako pronaći kvalifikovanog učitelja. Ali teže je pronaći učitelja koji je vešt u meditaciji od onog koji ima dobro akademsko znanje filozofije. Učitelji filozofije mogu biti sposobni da podučavaju osnovnu meditaciju. Ali naprednije prakse mogu podučavati samo oni koji su i sami postigli napredak na budističkom putu.

Budistički učitelji treba da podučavaju Budina učenja, a ne svoja. Zbog toga je korisno znati neka od Budinih učenja. Čitajte knjige o istorijskom Budi i drugim velikim učiteljima iz prošlosti kao što su Budini sledbenici i tibetanski učitelji kao Milarepa. Ovo će vam pomoći da procenite da li se čini da učitelj prenosi izvornu Darmu.

Oslonite se na značenje, a ne na reči

Ljudi vole da se povode za lepim rečima. Impresivan jezik može da bude veoma ubedljiv. Vešt sklop rečenica može značenje da učini jasnim, ili da nešto učini lepšim, kao u poeziji ili pesmi, ili može da posluži da se publika impresionira, da im se pokaže da ste obrazovani i vešti u proznom stilu i načinu izražavanja. Ali značenje je najvažnije: značenje bi trebalo da bude tačno.

Šta je tačno značenje u duhovnim učenjima? Prvo, da bi bilo tačno učenje mora da donese neku dobrobit. Drugo, mora da kaže istinu. Kada su ova dva kriterijuma zadovoljena reči su manje važne. Ali dobro formulisano, tačno učenje, može biti lakše za čitanje i interesantnije, tako da je korisno.

Ipak, ako koristite dobre formulacije, ali govorite laži, ne samo što te vaše dobre formulacije nemaju vrednost, već su u stvari štetne, jer mogu navesti ljude da imaju štetna uverenja i da greše.

Evo jednog primera. Legenda kaže da je nekada davno živeo učeni bramin koji je imao veoma lepu ženu. U starijim godinama se razboleo i znao je da će uskoro umreti. On je bio ljubomoran čovek i bio je užasnut mogućnošću da se neki drugi muškarac oženi njegovom ženom posle njegove smrti. Pošto je bio veoma obrazovan i veoma odlučan, učinio je nešto ekstremno. Sakupio je svu svoju snagu da napiše knjigu koja bi poslužila tome da nagovori svoju ženu da skoči u njegovu pogrebnu lomaču. U knjizi je napisao da kada njegovo telo bude ponuđeno bogu Šivi, da će se ono transformisati iz tela ko je gori u „oslobođeno telo“. On je tu nastavio da piše da braminova žena nije obična žena, već boginja koja učestvuje u svetom savezu, i da bi ona trebala da se pridruži svom suprugu, kako bi i ona bila oslobođena. Stil i jezik u ovoj knjizi bili su savršeni, jer je bramin vladao retorikom. I zaista, tako kaže legenda, knjiga je bila tako ubedljiva da je žena skočila u vatru. I tako je omražena praksa sati počela u Indiji. Bila je veoma široko rasprostranjena dok je nisu Britanci zabranili, a i danas postoji u nekim oblastima.

Formulacija je cvet, ona je ukras. Značenje je stvarno telo učenja. Dobra formulacija bez značenja je kao dragoceni dragulj na lešu. Moć značenja će se probiti čak i ako reči nisu impresivne, kao lepa žena koja nije ukrašena nakitom i čija prirodna lepota isijava. Vešta formulacija u savezu sa dobrim značenjem je kao lepa žena čija je prirodna privlačnost istaknuta lepotom dragulja.

Oslonite se na dubinu a ne na površinu

Niko ne pokušava namerno da bude plitak, ali mnogi od nas dozvoljavaju žurbi ili nedostatku poverenja u sopstveno prosuđivanje da nas navedu da se oslonimo na stereotipe, predrasude i kliše-e. Naročito kada se radi o vašem duhovnom životu, važno je da svako učenje istražite samostalno. U budizmu niko ne traži slepu veru. Naprotiv na budističkom putu ne možete da napredujete ukoliko niste voljni da prevaziđete popularne pojmove.

U budizmu je posebno važno pokušati pogledati ispod površine. Buda je dao učenja na različitim nivoima u zavisnosti od sklonosti svoje publike, bilo da se radi o početnicima ili naprednim praktičarima. Ipak čak i početna učenja mogu da izraze veoma duboke poruke koje visoko kvalifikovani praktičari mogu da dekodiraju.

Što je još važnije, vi morate da budete sposobni da duboko promišljate da biste dobili bilo kakvu dobrobit od Darme. Dozvolite mi da objasnim.

Ako imate problem potrebno je da tražite rešenje koje odgovara problemu. Ako je vaš problem jednostavan možete da nađete brzo, lako rešenje. Ako je problem kompleksan biće vam potrebno moćno lekovito sredstvo. A ako je vaš problem onaj problem koji ima najveću dubinu koju ljudska ili živa bića mogu da iskuse- problem patnje i egzistencije – onda će vam trebati dubinsko rešenje, lekovito sredstvo koje ima najveću dubinu, koje vam je dostupno.

Ako nemate neznanje ne treba da se bavite neznanjem.
Buda Darma nas usmerava u pravcu prosvetljenja. Da bismo izvukli kvalitete prosvetljenja iz građe našeg svakodnevnog neznanja, Darma mora da se primeni na svaki aspekt tog samog neznanja. Na ovaj način rešenje će doći direktno iz našeg problema. Čuveni budistički tekst kojeg je napisao drevni indijski filozof Vasubandu, Abidarmakoša,(Blago manifestovane Darme) kaže da ako praktikujete korišćenje lekovitih sredstava za svoje manje probleme, na kraju ćete oslabiti svoj najveći problem, samo neznanje.

Dakle najjača konfuzija može se isceliti najjednostavnijom meditacijom. Na primer, možete smanjiti seksualnu želju meditirajući o prolaznosti ljudskog tela. Ipak najsuptilnija konfuzija može se rešiti jedino najdubljom mudrošću. Dakle, za to je potreban duboki dijamantski samadi, poslednji nivo meditativne apsorpcije pre prosvetljenja, da bi se otklonila sićušna koprena koja preostaje na kraju budističkog puta.

Slediti ovaj savet znači da se ne smete zadovoljiti plitkim razmišljanjem i da treba da ohrabrite takođe i druge da duboko prosuđuju.

Osloni se na mudrost, a ne na koncepte

Ovde ću biti veoma kratak. Ova poslednja maksima ima najveću dubinu, ali o tome možemo da kažemo veoma malo.

Uglavnom je namenjena ozbiljnim meditantima. Zadobiti mudrost znači spoznati prirodu uma. Da biste to uradili ne možete se osloniti na dualističku svesnost; ići ćete kroz ne-dualistički um koji nazivamo mudrost. Meditanti se oslanjaju na ne-dualistički um, a ne na normalni dualistički um. Oni znaju da su jezik, logika i rezonovanje ograničeni i ne mogu dati pristup apsolutnoj stvarnosti, tako da ih ne vrednuju mnogo.

Nemojte se oslanjati na dualistički ili logički i konceptualni um koji je iluzija, kaže ova maksima, već na ne-dualistički um. Idite dublje, nemojte slediti iluziju kao inače. Molim vas da ne zaboravite da bez obzira na to koliko su impresivne ili ubedljive naše misli, apsolutna stvarnost je van njihovog dosega.

Zaključak

Dakle ovo su četiri mudrosti. Da li je to znak dekadentnog doba što se većina ljudi ponaša suprotno od ovih saveta? Oni gomilaju jednu grešku za drugom bez predaha. Ljudi obmanjuju sebe i onda jedna osoba obmanjuje drugu, koja opet prenosi pogrešno mišljenje na ostale, stvarajući tako beskonačni lanac grešaka. Oslonite se na ove četiri maksime i oslobodićete se povezanosti sa iluzijom baš kao što veliki bodisatva Manđušri koji je realizovao savršenstvo mudrosti, proseca kroz koprene svojim mačem mudrosti.

Izvor – https://bodhipath.eu

Comments are closed.