Tekst 190525_0257.mp3
I sada ćemo prvo da generišemo našu želju, našu aspiraciju… Dakle generišemo želju da za dobrobit svih bića proučavamo ovaj tekst“ Kapija ka znanju“ da možemo da dostignemo prosvetljenje da bismo pomogli svim bićima da se oslobode patnje… I sada provedemo neko vreme sa tom mišlju i sa tom željom…
Juče smo govorili o pet čulnih sposobnosti. Kada govorimo o ovim čulnim sposobnostima postoje neka dva mišljenja o tome šta su one. Postoji mišljenje da su one forma, takođe postoji mišljenje da su one deo uma. U budizmu postoje znači te neke četiri kategorije učenja, dve kategorije učenja kažu da je to deo uma, ali mahajana kaže da su te čulne sposobnosti forme.
Bilo da kažemo jedno ili drugo nije pogrešno ali u suštini potrebno je da imamo neko svoje sopstveno iskustvo da bi smo odlučili da li je forma ili je deo uma…
Danas ćemo govoriti o zvuku. Juče smo se zaustavili kod oblika i boja danas počinjemo sa zvukom..Zvuk je objekat čula sluha odnosno ušiju. Juče smo govorili o ušima kao čulnom organu i da pored samog uha kao spoljnjeg sredstva za prijem zvukova u samom uhu postoji i određeni deo, ta sposobnost koja omogućava da se u stvariti zvukovi prime. Šamar Rinpoče je rekao da postoje dve vrste zvukova, jedni koji dolaze od živih bića i drugi zvukovi koji dolazi iz prirode. Ali ovde, u knjizi, imamo više tih vrsta.. Pored ove osnovne podeli na zvukove koji dolaze od živih bića ili zvukove koji dolazi iz prirode ovde u ovom tekstu imamo još dodatnu kategorizaciju, na primer zvukovi koji dolaze i od svesnih i od nesvesni izvora. Svesni izvor su ljudi nesvesnih bi bili neke stvari kao što bi bio zvuk ovoga gonga gde je potrebna je akcija čoveka i sam gong da bi se čuo zvuk, zatim to su živi zvukovi koji izražavaju značenje i neživi zvukovi koji nemaju značenje.. Ovde kad se govori o zvukovima koji dolaze od svesnih elemenata u stvari misli se na sva živa bića koja u sebi imaju ona 4 osnovna elementa o kojima smo juče govorili, ali su ta četiri elementa povezana sa svesnošću i zato su to svesni elementi i od njih dolazi zvuk, znači sva živa bića. Mi kao ljudska bića imamo ta 4 elementa zemlja, voda, vatra i vetar. Na primer u našem telu krvi je elemenat vode, tkivo, kosti ima elemenat zemlje, dah je elemenat vetra i telesna toplota je elemenat vatre. Tako i sva druga osetna bića sagrađena su od ta 4 osnovna elementa..Kad kažem živo biće mislimo na tvorevinu ova 4 osnovna elem ta koja je povezana sa svesnošću. Ona se razlikuju od drugih fenomena koji su takođe sastavljeni od ova 4 elementa, ali nisu povezani sa svesnošću, kao što su na primer drveće i biljke i tako dalje. Oni, na primer, spadaju u kategoriju nesvesnih, znači iste elemente imaju u sebi kao ljudsko biće ali nemaju svest, zbog toga to su dve kategorije elemenata. Inače zvuci mogu da dođu i od svesnih bića, živih bića, odnosno osetnih bića, ali i od onih fenomena koji nisu svesni. Ono što je jako važno u vezi sa ovim je i da zvukovi mogu da se kategorišu na prijatne, neprijatne i neutralne..Iako u ovom tekstu postoji podela na pet vrsta zvukova , za nas je je bitno da zapamtimo samo te dve podele koje je naveo je Šamar Rinpoče, a to je podela na zvukove koje dolaze od svesnih elemenata i na zvukove koji dolaze od nesvesnih elemenata. Samo te dve podele je bitno da znamo. Na primer kada govorimo o prijatnim zvukovima na primer, postoje neke ptice koje jako lepo pevaju, to su jako prijatni zvuci, ili mi kao ljudska bića možemo da govorimo na jako lep način i kada nas neko čuje onda će se osećati prijatno, Ili na primer zvuk koji dolazi iz prirode može da bude neprijatan, na primer zvuk groma koji nas plaši… Dakle mi kao ljudska bića možemo takođe da neprijatno govorimo.na rużan način, da koristimo reči koje nisu lepe i to proizvodi određeni rezultat na onoga koji sluša i zbog toga je jako važno da obratimo pažnju na to kako govorimo i naročito da ako se ne osećamlo dobro da ne pričamo ako to ne možemo da iskontrolišemo, jer obično u tim situacijama kad se loše osećamo nemamo mnogo osećaja za druge i kako će ono što kažemo delovati na druge i mi nekad govorimo ili sa namerom da budemo grubi, ali često i bez namere da budem grubi, ali bez obzira da li je to namerno ili nije namerno efekat je isti. Ovde se u tekstu kaže da postoji zvuci koji izražavaju značenje ( smisao) ili oni koji ne izražavaju značenje, ali Šamar Rinpoče kaže da značenje nije u samom zvuku već u onome koga čuje koji pridaje određeno značenje zvuku. Kaže se takođe da zvukovi koji izržavaju značenje mogu doći mogu biti izrečeni ili od obične svetovne osobe ili od neke plemenite osobe. Kad plemenita osoba govori onda to uvek ima značenje( smisao) to što oni govore, a međutim i obična osoba može takođe nešto da kaže što ima smisla.Pa čak i ako mi nismo u stanju da iskažemo nešto smisleno ili da predajemo ili prenosimo neko učenje sa smislom, ako vidimo i čujemo nekog ko to može onda treba da te cenimo i da na neki način poštujemo to kako se drugi izražavaju sa smislom i sa značenjem.Ali to ne treba da budemo zavedeni time što neko učenje neko predavanje može da izgleda jako lepo na površini, na prvi utisak, ali mogu postoje neki aspekti u pozadini i ako to možemo da procenim onda to nešto samo formalno površinski lepo onda nema potrebe da cenimo. Ono što treba da cenimo jesu učenja koja nam pomažu da razvijemo svoje unutrašnje kvalitete. To ne moraju da budu samo budistička učenja mogu da budu i neka druga koja na isti način mogu to da postignemo. Zatim, kada čujem neke prirodne zvukove zbog kojih
se osećamo prijatno, kao što smo juče govorili o bojama, onda mi možemo te zvuke da ponudiimo, ili na primer ako naiđemo na neku osobu ili životinju koja imaju glas koji nas iritira, možemo da poželimo da sva osetna bića imaju lep glas, da nemaju ružan glas.
Ovde imamo dve vrste mirisa. Jedna vrsta ionako dolazi od ljudskih bića druge koja dolazi iz prirode. I ti mirisi mogu da budu proijatni, neprijatni i neutralni, odnosno mogu da budu lepi mirisi, ružni mirisi, ili neutralni. Isto kao i sa drugim objektima čula i kod mirisa kada je nešto ima lep miris onda ga možemo ponuditi, kada ima neprijatan miris onda možemo da poželimo da ne postoji takav neprijatan miris nego da je uvek miris prijatan. Recimo ako negde ima jako puno tog neprijatnog mirisa to može da utiče na zdravlje ljudi, a mi želimo da tih izvora neprijatnog mirisa nema.
Što se tiče svih zvukovi koji su prirodni možemo da ih pozitivno posmatramo. MIi ovde govorimo o dobro plašim neutralna međutim samo po sebi nije ni dobro ni loše ili neutralno, jer ako mi kažemo da je nešto dobro ili da je loše, to ne znači da je to objektivno tako, to neće uticati na druge da to na taj način percipiraju.
To važi za sve ove objekte čula: za zvukove, za mirise, za teksturu.
Kad je ovaj način posmatramo, kad tako vidimo stvari, onda vidimo da u suštini dobro i loše ne postoje, jer ako postoje kako je moguće da je za mene nešto dobro, a za nekog to isto nije dobro. Znači samo po sebi ništa nije ni dobro nije loše…