Svoje nade usmeravamo posvuda i to skriva pravo stanje stvari i kvari naše viđenje sveta. Posledica toga je da smo izgubljeni u pokušajima da se orijentišemo i prilagodimo na ispravan način u svojim životima. Nepristrasnost znači videti stvari onakvima kakve zaista jesu. Na prvom mestu mi moramo stvari videti jasno, a onda možemo da prilagodimo svoje delanje u skladu s time i da ne budemo neopravdano emotivni. Da bismo postigli nepristrasnost potrebno nam je uvežbavanje uma da bi razvili dobre navike. Bilo da stvari vidimo kao dobre ili loše, od pomoći ili kao smetnju, moramo da odvojimo vreme da bismo sagledali situaciju takvu kakva jeste. Bodičita, uvežbavanje uma, nepristrasnost i jasan um su međusobno povezani. Napredak i razvoj bilo kojeg od njih imaće pozitivan efekat na ostale.
Kad god nešto radimo to je obično odgovor na ličnu potrebu. Inače, naše ulaganje napora u “nešto” neće potrajati i neće biti uspešno. Slično tome, da bismo okončali patnju potrebno je da osetimo urgentnu potrebu da je se oslobodimo. Patnja dolazi od drugih i od našeg okruženja. Kada smo na poslu, ljudi stvaraju neprijatne situacije koje bi se mogle poboljšati. Jedna mogućnost za pozitivnu promenu je da posmatramo odnose koje imamo sa drugim ljudima. Često, kada postoji konflikt treba da promišljamo na sledeći način:
“Otrov je moja preokupacija sobom. Konflikt je nastao zbog toga što se oni ne ponašaju onako kako bih ja želeo da se ponašaju. Ali, da li je način na koji vidim stvari ispravan ili ne?”
Greška je naše generalno odbijanje da uzmemo druge u obzir ili da “podelimo kolač”. U svojim odnosima sa drugima trebalo bi prvo njih da uvažimo. Ne treba da ih smatramo preprekom. Trebalo bi da prihvatimo da i oni imaju aspiracije. Oni imaju iste želje kao i mi, samo iz različite perspektive. Razumevanje njihove tačke gledišta učiniće svaku interakciju lakšom, otvorenijom i manje konfliktnom. Nefunkcionalnost obično dolazi od negativnog stava. Altruizam je preokupiranost blagostanjem drugih ljudi.
Kad god ne vidimo rezultate svojih napora odmah ih proglasimo lošim.To je greška. Možda su naša očekivanja bila prevelika. Važno je videti naš ego na delu. Treba da budemo strpljivi i skromni u pogledu naših očekivanja.
Ponekad odlučujemo da čekamo idealnu situaciju pre nego što delujemo i kao rezultat mi nikada ne započinjemo. Odluka da uradimo ono što je dobro je bila ispravna ali je nedostajala primena. Najjednostavniji primeri su obično najbolji za početak. Uzmite svakodnevni događaj koji je krenuo u krivom smeru i razmislite o tome šta se desilo. Prepoznajte loše sopstvene reakcije pre nego da ste bilo šta drugo preduzeli. Možda ćete pronaći da su vaši razlozi za reakciju najčešće nešto kao: „Zašto sam takav?“, Ili “Ja ne želim…. i tako dalje”. Ali vi se nikada ne zapitate: “Zašto sam takav” ili “Zašto uvek ovako govorim”, “Ja ne želim…. i tako dalje”. To su upravo one tendencije koje će razviti averzije. Vi ste ih sami stvorili. Vi unosite vaše greške u sve vaše odnose. Zapitajte sebe – zašto? Tu upravo možete da učinite velike promene. Metod ne radi sam od sebe, vama su potrebni drugi koji će obezbediti tu mogućnost.
Biti zadovoljan je ključ otvorenosti. Pohlepa je prirodna svima nama: “Želim da stvari budu za mene ovakve!” Ova vrsta razmišljanja dovodi do frustracije. Više ne postoji zadovoljstvo. Cilj zadovoljstva nije uvek tražiti “bolje” ili “ više” itd. Umesto toga budite razumni i postavite realne i stvarne ciljeve. Bodičita od nas zahteva da uvidimo tačku gledišta drugih. Ovo načelo treba da uvek bude naš preovlađujući interes. Ali mi zapostavljamo svoje napore da razvijemo zadovoljstvo. Treba da za sebe ispitamo šta je to što je zaista neprijatno u određenoj situaciji. Zadovoljstvo je stanje u kojem smatramo da su stvari zadovoljavajuće. To je stvar razumne ravnoteže.
Bodičita koja obuhvata dobronamernost često ne postoji u našem umnom toku. Većinom situacije su fluidne. Treba da pokušamo da budemo fleksibilni. Mi nismo kompjuteri i profit i efikasnost ne bi trebalo da budu naša jedina briga. Treba da postupamo sa dobrom namerom iako to za nas još uvek nije spontano. Ne možemo biti šarmantni i fini samo sa ljudima koji su nam dragi. Moramo biti pažljivi da ne bismo brzo odustali posle nekoliko pokušaja. Prirodna dobronamernost ne traje dugo. Zakon uzroka i posledice funkcioniše dobro i bez izuzetka dobronamernost vodi ka boljem rešenju konflikta. Uvek razvijte dobronamernost kada ste suočeni sa averzijom. Postoji opasnost da se učenja shvate suviše intelektualno. Mir u umu se ne može meriti kao kod pretraga stetoskopom. Rezultat pozitivnog dela je siguran, mada to možda nije evidentno.
Dobronamernost uvek vodi ka pozitivnom mentalnom stanju. Zahvalnost se generalno smatra pozitivnim stanjem. Na primer, ako ste kupili pirinač u prodavnici, otišli kući i skuvali ga za večeru, razmislite o ljudima koji su ga proizveli i budite im zahvalni. Dobronamernost će na ovaj način porasti. Zbog dobronamernosti sve više prepoznajemo stvari. Svaki put kad prepoznamo vezu osećamo se bolje. Suprotno od dobronamernosti je tenzija. Nasuprot prirodnoj tendenciji konfuznog uma, koji čak obično nije ni svestan misli, pokušajte da vidite da li vaše misli imaju ikakvog smisla. Kada smo više centrirani i fokusirani moguće je dublje razumevanje. Uvek ispitajte značenje onoga što radite. Budite svesni i razvijte svesnu pažnju. Um koji nije ometan pojavljuje se u meditaciji. Kada je naš um manje preokupiran, vidimo bolje sadašnje momente. Stav koji usvojimo u meditaciji treba na isti način primeniti u našem aktivnom životu. Promišljajte i stalno proveravajte svoje misli i dela. Razviće se dublje razumevanje učenja. Obično mislimo da kad smo jednom nešto čuli da smo sve razumeli. Isto se odnosi na ljude, mi ih vidimo i mislimo da ih sada znamo. Ostanite otvoreni. Uvek ostavite prostor za druge mogućnosti umesto da budete uskogrudi ili suviše isključivi u pogledu svojih gledišta. U vezi sa temom meditacije, cilj uvežbavanja je da se omogući jasniji um. Um ima kapacitet da pronađe svoju urođenu bistrinu. Meditacija ne treba ništa da doda ili izmeni u prirodi uma, već da ukloni koprene koje sprečavaju um da se manifestuje na ispravan način. Kada je um ometen on nije fokusiran. On luta ili sledi razne lance ideja. Meditacijom ga možemo vratiti u “ ovde i sada”. Stabilnost uma će podstaći dublju svesnost samog uma. Stabilnost, jasnost i lucidnost su urođeni kvaliteti uma.
izvor: odlomak iz članka „Arhitekta svog života“ www.jigmela.org