„Jednostavno da se objasni, ali veoma teško da se postigne„
Sedam tačaka treninga uma nalazi se u samom središtu sutra i tantra učenja u mahajana tradiciji: one su vešti metodi prakse. Indijski mudrac Atiša sastavio je tekst koji je kasnije korišćen na Tibetu, gde se veoma proširio i postao suštinsko učenje koje su praktikovale sve Lame. Koja god da je naša praksa, ovaj trening uma sadrži savete koji će je definitivno produbiti. Da li meditiramo u tradiciji Mahamudre, Zogćena, ili jidam prakse Dorđe Pamo ili Khorlo Demčok– u stvari svih tantričkih praksi na bilo kom tantričkom nivou (da li je čarja, krija joga ili anutarajoga) naša praksa nema suštinsko značenje bez treninga uma. Ovaj trening je ključan s obzirom da on obezbeđuje odstranjivanje prepreka na putu.
Kojih su to 7 tačaka?
I. Preliminarne prakse
Značenje preliminarnih praksi je da se promišljaju Četiri misli koje pokreću um prema prosvetljenju. Ovde nema daljnjih objašnjenja s obzirom da je najveći broj vas već upoznat sa time.
II. Bodičita
Postoje dva aspekta Bodičite. Postoje apsolutna i relativna bodičita koje predstavljaju jedinstvo mudrosti i veštih metoda. Da bismo razvili apsolutnu bodičitu moramo da meditiramo. Meditacija se sastoji od tri faze: uvod, sama praksa i post– meditacija.
Apsolutna bodičita – uvod
U uvodu, prvo zamislite da ste zaista u prisustvu vašeg Lame ili meditacionog jidama. Ako ste u hramu naspram vas će najverovatnije biti statue Bude na oltaru. Zamislite da se sve Bude i bodisatve pojavljuju ispred vas i ponudite im sedmodelnu molitvu. Zatim uspravite telo i sedite u položaj sedam tačaka. Neka se vaš um usredsredi na disanje u toku dvadeset jednog udisaja i izdisaja, kako bi se um umirio i stabilizovao.
Apsolutna bodičita – praksa
Pomislite da su svi događaji, manifestacije i pokreti uma iluzorni kao u prirodi sna, nestvarni i lažni. Na primer, kada spavamo, naš san nam se čini stvarnim iako je on apsolutno nestvaran: kad bi bio stvaran, san bi se stvarno dešavao. Na isti način, naš svet i bića u njemu, sa svim svojim različitostima su ništa drugo nego iluzorne manifestacije uma. Za vreme dok se iluzija dešava, ona je„stvarna”, Ali njena suština je nestvarna kao san. Stoga, posmatrajte sve fenomene kao beznačajne, slične snu, i neka vaš um boravi u toj perspektivi u trenutku.
Zapitajte se, „da li je sam um stvaran ili nije?“ To je vaš lični eksperiment koji vas uči prepoznavanju uma. Treba da meditirate na um i pitate sebe: Koje je boje? Kojeg je oblika ? Odakle dolazi? Šta mu je svrha? Da li je unutar ili izvan tela? Šta se dešava kada ima iskustvo hladnoće ili toplote? Promišljajte o umu na ovaj način. Možete doći do zaključka da um prkosi bilo kojoj takvoj odrednici i to je suština uma. Morate meditirati o ovome.
Kada se pojavi misao, pogledajte je direktno i zapitajte se: „Šta je njena istinska priroda?“ Ostanite u razumevanju da „to je ništa.“ Rečeno je da su sve misli sačuvane u alaji. Alaja je nesvesni um, mislilac mentalnih konfuzija. To je onaj koji juri za zvucima, formama, mirisima, ukusima i za osećajima. Um se vidi kada boravimo u stanju u kojem nema potrebe da se juri za nečim. Na primer, kada imamo nešto da uradimo, um se angažuje i razmišlja, na primer, “ Šta ću danas da kuvam?” Ili, „Očistiću…», i tako dalje. Kada u umu nema više takvih misli, to je alaja. Praksa se sastoji u tome i da se ostane u ovoj vrsti meditacije koliko god vremena je to moguće. U stvari, to je meditacija koja je slična Mahamudri.
Apsolutna bodičita – post meditacija
Tokom vašeg svakodnevnog života, uložite napor da sve prepoznate kao iluziju i nestvarno.
Relativna bodičita
Uvežbavanje relativne bodičite je “ tonglen” (davanje i preuzimanje). Ovo je veoma važna praksa zbog toga što može pročistiti naše koprene i produbiti kapacitet za meditativnu apsorpciju. Treba da se naviknemo da “menjamo sebe za druge”. Pomoću ovog metoda, mi možemo proseći put do korena našeg ega. Počinjemo prvo sa promišljanjem o nedostacima vezivanja za ego. Upravo zbog fiksacije na sebe mi imamo iskustvo pet uznemiravajućih emocija. Od trenutka kada postoji “Ja”, postoji i dopadanje i nedopadanje. Mi smo privučeni onime što nam se dopada i osećamo averziju prema onome što nam se ne dopada. Ova dualistička među-igra je u korenu svih naših problema, i ona će nastaviti da nam stvara probleme sve dok ne prekinemo vezanost za ego.
Sledeći korak je da uložimo napor da budemo saosećajni prema drugima. Počinjemo tako što koristimo sebe kao predmet promišljanja. Šta osećamo kada nam je vruće, hladno, kada smo gladni, žedni, ili kada smo bolesni? To je istovetna patnja koju svako živo biće oseća. Naše saosećanje mora biti upravljeno prema svim životinjama takođe, a ne isključivo prema ljudima. Životinje pate zaista mnogo više nego ljudi, uglavnom zbog sopstvene neadekvatnosti i ograničenja. Međutim, neke njihove patnje su izazvali ljudi. Ribe su savršeno srećne u vodi, bez ljudi koji ih uznemiravaju. I pored toga, radi sporta, ljudi ih pecaju udicama i zatim ih ostavljaju da uginu na pesku.
Kako bismo se mi osećali da nam se dešava ista stvar? Ako neko ko umire od gladi jede ribu, postoji na kraju krajeva bar neki razlog za njegov postupak– mada i dalje negativan ipak je oprostiv. Kako bismo se osećali da smo jastozi? Upravo kroz takva razmišljanja razvijamo saosećanje.
Žalost i tuga u svima nama kada se setimo ogromnog broja ljudi ubijenih u Drugom svetskom ratu je saosećanje. Ali saosećanje mora da bude prošireno i na životinje takođe. Danju i noću životinje bivaju ubijene. Kada je saosećanje usmereno samo prema ljudima to nije pravo saosećanje, već jedan oblik vezivanja.
Šta bi trebao da bude naš mentalni stav tokom prakse davanja i preuzimanja? Trebam da se zapitamo šta bi se desilo ako bismo lično iskusili sve patnje svih živih bića. Ovo promišljanje treba uraditi u relaksiranom stanju uma bez bilo kog pogrešnog gledišta kao na primer: ”Oh, možda ću se tada zaista suočiti sa tom patnjom!” I onda dozvolimo umu da ga obuzme strepnja. Nije neophodno da se doživi patnja, dovoljno je razmišljati o njoj. Tada će se postepeno naš stav poboljšati. Za sada su nam umovi zbunjeni i otupljeni, što nas čini lakim plenom za ponos. Taj ponos mora se prevazići i metoda za to je misliti na patnje drugih.
Emocionalna patnja je takođe oblik patnje koju doživljavaju živa bića. U današnje vreme mnogi ljudi pate od mentalnih poremećaja izazvanih uznemirujućim emocijama: ponos, ljutnja, ljubomora, žudnja i neznanje. Štaviše, emocije uslovljavaju i oblikuju svet koji doživljavamo. Kako je to moguće, kako to može biti? Svet u kome živimo nije ništa drugo do iluzorna pojava našeg zbunjenog uma. Pojave proizvodi naša karma. Kako se stvara karma? Stvara je kretanje emocija u umu.
Dakle, da biste vežbali davanje i uzimanje, razmišljajte o svim patnjama svih oblika živih bića. Da bi vam ova praksa saosećanja postala bliska, možete koristiti drugu metodu, a to je koncentracija na disanje. Ova poslednja metoda ima dve prednosti: poboljšaće smirivanje uma i povećaće vaše saosećanje. Za ovu praksu, sedite u istom položaju kao i pre i obratite pažnju na disanje. Tokom izdaha, mislite da svoju sreću šaljete svim živim bićima i da ih ona prožima. Kad udišete, preuzmite na sebe svu njihovu patnju. Radite to dok god možete. Kada osetite mentalnu patnju, razmislite o patnji druge osobe i mislite da njena patnja ulazi u vas. Sada primenite vežbu apsolutne bodičite koju ste naučili i gledajte direktno na koncept koji ste preuzeli u tuđoj patnji. Shvatite da ova misao nema stvarno postojanje. Tako ste ušli u meditaciju apsolutne bodičite. Razvoj apsolutne i relativne bodičite naizmenično će dovesti do neograničenih koristi. Ovo je sama vežba. Zatim u svojim svakodnevnim aktivnostima razmišljajte ovako: „Neka se sva živa bića oslobode svih uznemirujućih emocija u svim njihovim oblicima; i neka patnja koja je rezultat aktivnosti izazvanih tim emocijama sazri na meni, a ne na njima. “
Kada se razvije bodičita, iluzorne manifestacije postaju pozitivne. Na primer, kada se neko nalazi u paklu, čovek se može probuditi iz ovog stanja i ponovo se roditi među ljudskim bićima. Svi ljudi znaju za emocije ponosa, žudnje, besa itd; kroz njih se akumulira neograničena negativna karma. Stoga, u budućnosti, kada efekti negativnih dela sazru, živa bića će neminovno doživeti negativna stanja i rezultate u različitim oblicima. Zato moramo razviti saosećanje sa svim bićima.
Pakao nije mesto, iako postoji mnogo vrsta paklova. Tibetanska reč za pakao jednostavno znači „patnja“; pakao je „svet patnje“. Drugi manifestovani svetovi su mesta gde su prisutna iskustva sreće i patnje. Naš svet je jedan takav primer. Postoje i svetovi u kojima postoji samo sreća: stvaraju ih bića koja imaju samo pozitivnu karmu. Ne mislite da su ovi čisti svetovi, kao što je Devachen (čista zemlja Amitabha Bude), imaginarni. U poređenju sa našim „stvarnim“ svetom, jednako je stvaran.
Prevedeno sa francuskog, naslov ‘Lodjong’ iz Dhagpo Kagyu Ling-a, izvor: oficijelni sajt, www.shamarpa.org