Bodhi Path

Tekst 190525_0263.mp3

..

Ovaj zaključak gde smo govorili o tome kako se čestice uvećavaju i o sistemu mera i on se odnosi  i na forme koje se ne mogu opaziti i na druge forme, jer sve do čestice vode mi ne možemo da opazimo te čestice golim okom, a od čestice vode verovatno od čestice zeca možemo..Ovo su takođe mere za visinu i za dužinu.

Sad ćemo početi sa drugom skandom, sa agregatom osećaja.  Postoje tri kategorije osećaja, prijatni, bolni i neutralni osjećaj…Ova osnovna podela može da ima još jednu dodatnu potpodelu, tako da ovaj prijatni osećaj možemo bitiprijatan fizički i prijatan mentalni osećaj, tzatim bolan osećaj moźe biti bolan mentalni osećaj i bolan fizički osećaj, i imamo još neutralan osećaj,  znači pet..Svi osećaji zavise od naših čulnih organa, čulnih sposobnosti. I postoji takođe kategorizacija 18 različitih vrsta osjećaja. To je zato što imamo 6 čulnih sposobnosti, pet telesnih i um kao šesti, a onda u kombinaciji sa prijatnim, neprijatnim i neutralnim osećajima, to ukupno daje 18. vrsta.

Ovde u engleskom jeziku se za osećaj koristi termin prijatan pleasant, ali na tibetanskom je taj izraz bliži značenju sreće. Osećaj sreće je nešto što mi uvek želimo da imamo to nije nešto što bismo mi bilo kada odbacili..  Bolan osjećaj je ono što mi uvek odbacujemo i ne želimo da osećamo. Ako želimo da održimo taj osećaj sreće, onda moramo svih tih pet čulnih sposobnosti da koristimo na ispravan način…Tako na primer ako koristimo naše čulo vida, treba da koristimo na smislen način,  da čitamo neku knjigu pomoću koje razvijamo svoje unutrašnje kvalitete i svoju um, čitanje te knjige kroz korišćenje sposobnosti čula vida će nam omogućiti da osetimo, odnosno da imamo osećaj sreće, zato što će nam takvo korišćenje čula vida omogućiti da doživimo nešto smisleno,  jer je tu bitan smisao onoga što čitamo. To je čitav niz nekih aktivnosti, ali dolazi pre svega od čula vida, jer je tu objekt čula vida su slova, ono što čulo vida vidi, ali nisu slova sama po sebi bitna, nego je bitno značenje koje predajemo tim slovima, ako koristimo svoj čulo vida za takvu vrstu aktivnosti ona nam omogućava da ostvarimo osećaj sreće.

Pitanje: ako osećaj sreće dolazi kroz meditaciju…?

Odgovor: Dakle mi se u meditaciji uvek dobro osećamo i srećni smo, ali kada prekinemo sa meditacijom vrate nam se naše tendencije, stres i sva ona uznemirenja i  onda ne možemo da kažemo da nam je meditacija zaista donela pravi osećaj sreće. Jedino ako uspemo u meditaciji da postignemo taj nivo da i kada izađemo iz meditacije taj osjećaj sreće se nastavi, ako je on stabilan i van meditacije onda možemo da kažemo da nam je taj osećaj sreće došao od meditacije…Uopštino govoreći meditacija služi tome da stabilizuje um u pozitivnom smislu, da bude stabilan i u meditaciji i izvan meditacije.Ali meditacija je i deo naše razmišljanja, načina na koji razmišljamo. A 

ošto mi možemo da mislimo bilo gde da smo,  možemo pozitivno da mislimo,to je takođe meditacija.Ako hoćemo da imao osećaj sreće,  možemo na primer kada vidimo nekoga ko ima neki problem koji je zbog nečega u nekoj teškoj situaciji, veoma je bolestan, slomio je nogu ili ruke,  osetimo sažaljenje u odnosu na tu osobu i onda možemo da mislimo onda da poželimo onda ta osoba nije u toj situaciji da nijedno biće takođe nije u toj situaciji i to je takođe deo meditacije,obično se ta vrsta prakse ne zove meditacija, ali on misli da to jeste deo meditacije. 

Bolni osjećaji su nešto što mi ne želimo da osetimo, ali mi se svi susrećemo sa tom vrstom veoma različitih problema…Većina ovih teškoća dolazi od toga što mi svoje sposobnosti i kvalitete poredimo sa onima koji su bolji od nas. Zbog toga imamo najčešće te bolne osećaje i ovu vrstu problema. Kad imamo neku vrstu teškoće bolje je porediti se sa nekim ko je u još goroj situaciji nego što smo mi.  Želeo bi da vam sad ispričati jednu priču..Ovo je priča o jednom onahu koji je jako voleo da gleda filmove. U tim filmovima uvek je bilo jako puno luksuznih stvari, brzih kola, divnih kuća. lepih glumca i on se uvek osećao da mu je život besmislen kad je gledao te filmove.. Bio je nesrećan i pitao se: zašto ja nemam sve ove lepe stvari. Međutim onda je otišao u Bodgaju, pored stupe je video mnoge prosjake koji nemaju ruke ili noge, ili neke koji nemaju uopšte udove samo trup, a mnogi su slepi i mnogo  ljudi siromašnih ljudi i onda kad je to video on je tada pomislio: pa moj život je ustvari dobar. O tim stvarima mi ne govorimo, ali mnogima se dešavaju. Nas uobičajeni način razmišljanja je takav da kada vidimo ljude koji se nalaze u takve situacije pomislim onda je nama mnogo bolje i to je u redu ništa nije loše sa tim, ali iz budističkog aspekta istovremeno treba da razvijamo i saosećanje kada vidimo ljude koji su u takvoj situaciji i da poželimo da nema takvih rođenja, da se prosto biće ne rađaju u tako strašno okolnostima, to je veoma važno. 

Takođe treba izbegavati neutralne osećaje, oni nisu ni dobri ni loši, ali jako dugo vremena gajimo neutralne osećaj oni podstiču neznanje…Takođe to neutralna osećanje razvijaju i lenjost kao na primer ako ne bi smo hodali, to nije ni dobro nije loše ali svakako će razviti lenjost.  Mnogi misle da je gajiti neutralnae osećaje bolje nego imati ova bolne osećaje, ali to nije ispravno zato što uzrok bolnih osećaja je nešto loše što smo uradili, loše reči koje smo izgovorili, ili neka loša dela koje smo počinili, a to je nešto što zbog čega možemo da se pokajemo, nešto zbog čega možemo da požalimo i možemo da ispravimo, što nije slučaj sa neutralnim osećajima. I što više tih vrlih dela smo u stanju da uradimo više sreće imamo.  Znači imamo dobru i lošu karmu.. Kada govorimo o karmi dobro dela donose prijatneosećaje, osećaje sreće, negativna dela donose osećaj bola, bolne osećaje. a neutralni osećaj nisu dobri zbog toga što oni kao što smo rekli razvijaju lenjost, ali takođe podstiču neznanja, a neznanje nas dugo drži u samsari, znači ono nas sprečava da možemo da se oslobodimo samsare. Naravno treba da se trudimo da postupamo na takav način da možemo da ostvarimo te osećaje sreće, međutim ne treba ni za to da se vezuje jer nije naš glavni cilj da na taj način se dobro osećamo…jer ako smo suviše  ezani za prijatne osećaje mi možemo time da prouzrokujemo rođenje u području bogova i polubogova, što je i dalje u samsari, ne prevazilazimo samsaru… Ako smo skloni negativnim delima to nas onda vodi ka rođenju u nižim područjima, kao što je na primer pakao…ako gajimo neutralna osećanja to nas dovodi u područje životinja.

pitanje: Kako onda da radimo?

Dakle poenta je u tome da se ne vezujemo za osećaje, da ne pokušavamo da gajimo ima određenu vrstu osećaja,  već da kada činimo vrla dela da to uvek bude sa motivacijom da pomognemo drugima. Da idemo ka prosvetljenju i da to bude za dobrobit i drugih bića i onda ta vrsta motivacije dovodi do toga da smo istovremeno i zadovoljni, srećni imamo dobre osećaje, a istovremeno prevazilazimo samsaru…jer ako se orijentišemo samo na to da samo mi budemo srećni onda sve više i više mi tonemo u područje želja, ostajemo u samsari u području želja. Kada na primer pre početka predavanja, ili kad praktikujemo izgovaramo ove aspiracije, onda uvek razmišljamo da to bude za dobrobit drugih bića….